Principi dijetalne ishrane
Dijetalna ishrana ima karakter dijetoterapije, kada kao osnovna mera leči bolesti nepravilne ishrane, ili pak pomaže obolelom organizmu da se izleči.
Pri izboru dijetalne ishrane neophodno je voditi računa o iskorišćenosti pojedinih hranljivih materija, uz štednju organa za varenje, da se pri tom zadovolje neophodne količine energetskih, gradivnih i zaštitnih materija.
Priprema odabranih namirnica mora odgovarati mogućnostima pacijenta da je resorbuje, pri čemu je vrlo značajan izgled i ukus namirnice.
U neophodno je osnovnom dijetetskom režimu je detaljno poznavati prirodu oboljenja (vrsta, trajanje i težina); da li je sadašnja telesna težina pacijenta odgovarajuća ili ne, kolike su energetske potrebe organizma; da li je pacijent pokretan ili ne; da li obavlja svakodnevno zanimanje i kolike su potrebe u hranljivim materijama.
Dalje je neophodno tačno odrediti: koje namirnice bolesnik može koristiti u granicama dnevne potrošnje, koje u ograničenoj količini, a koje su zabranjene.
Dijeta kod mršavosti i pothranjenosti
Cilj ove dijetoterapije je da se odgovarajućom ishranom nadoknadi izgubljena telesna težina i poboljša zdravstveno stanje.
Nadoknada energetskih, gradivnih i zaštitnih materija treba da bude postepena, uz promenu režima života, od ležanja do normalnih fizičkih aktivnosti.
Tako se od dobijene ravnoteže energetskog bilansa postiže i ostvarenje rezervnih količina mastn. Energetski unos se eno povećava, da bi u proseku bio od 3000 do postepeno 3600 kcal. Počinje se sa manjim i čestim obrocima, najčešće obranim mlekom do 10 obroka dnevno (1 litar mleka dnevno).
Kasnije se mleku dodaje šećer, uvodi se supa, skrob, kašasta hrana, kuvano meso. Stalno se kontroliše telesna težina do idealne.
Unos hranljivih materija treba da prati obnavljanje ćelija i mišićnog tkiva organizma, pri čemu je neophodno obezbediti 100-140 g belančevina dnevno, 30-40% kalorijske vrednosti dnevnog obroka u mastima, a ostalo u ugljenim hidratima. Neophodno je nadoknaditi sve vitamine (voćni sokovi, kvasac, riblje ulje, sintetski preparati), uz kalcijum od 1300 mg dnevno i 3-5 g kuhinjske soli.
Režim života je vrlo važna mera, koja se sastoji od ležanja, posle svakog obroka u početku, do lakih sportskih aktivnosti, kada je organizam postigao normalno zdravstveno stanje.
Režim ishrane kojim organizam obezbeđuje postignutu telesnu težinu dat je dijetom od 3600 kcal:
Pimer dijeta kod mršavosti i pothranjenosti uz nutirtivnu tabelu
DORUČAK:
- 200 gr punomasnog mleka
- 40 gr šećera
- 100 gr peciva
- 2 kuvana jaja
UŽINA:
- 100 g punomasnog sira
- 100 g peciva
- 50 g putera ( ili 200 gr jogurta)
RUČAK :
- 200 r čorbe s jajetom
- 150 g mesa
- 100 g hleba
- 200 g krompira (ili pirinča)
- 100 g povrća ili salate
- 150 g voća ili kolač
UŽINA:
- 200 gr mleka (kakao, jogurt)
- 40 g šećera
- 50 g peciva, keksa
- 10 g putera
- 20 g meda
VEČERA:
- 150 g mesa (ribe ili 3 jaja)
- 50 g masnoće za pripremu jela
- 100g hleba
- 200 g voća
PRE SPAVANJA
- 150 g mleka (jogurt ili kiselo mleko)
