Kakve su potrebe organizma u energetskim, gradivnim i zaštitnim materijama.
Hrana je potrebna organizmu za pokrivanje funkcionalnih energetskih rashoda, i to:
a) bazalni metabolizam, tj. osnovni metabolizam, rashod za održavanje vitalnih funkcija,
b) specifično-dinamičko dejstvo hrane, tj. energetska potreba za varenjem i resorpcijom unete hrane u gastrointestinalni trakt,
c) energija za fizičku aktivnost, tj. rashod za dnevnu aktivnost čoveka, tj. rashod za potrebe termoregulacije.
Bazalni metabolizam zavisi od telesne površine, pola, godina starosti, funkcije štitaste žlezde i od spoljašnih klimatskih faktora, pre svega od temperature.
Osnovni energetski promet obezbeđuje stalnost telesne temperature i aktivnost organizma.
Šta obuhvata dnevna energetska potrošnja
Ukupna dnevna, energetska potrošnja obuhvata, pored vrednosti bazalnog metabolizma, potrošnju u toku rada, kao i drugih aktivnosti (hodanje, ustajanje, dnevne aktivnosti).
Specifično dinamičko dejstvo hrane imaju hranljive materije unete u organizam, koje povećavaju i bazalni metabolizam.
Povećanje iznosi najviše za belančevine (30%), a znatno niže za ugljene hidrate (6%) i masti (4) Izračunavanje energetskih potreba organizma može da se izrazn kroz formulu za ukupnu dnevnu potrebu muškarca i ukupnu dnevnu potrebu za ženu.
E = 815 – (36,6. tel. tež. u kg)
E = 580 – (31,1. tel. tež. u kg)
Jednačina se odnosi na tzv. standardnog muškarca, zdravu mušku osobu od 25 godina, tešku oko 65 kg, koja živi u umerenom klimatskom području, radi 8 časova umereni fizički posao, pored toga 4 sata sedi, čita ili piše i pešači 5-10 km dnevno.
Jednačina koja se odnosi na tzv. standardnu ženu podrazumeva zdravu žensku osobu od 25 godina, tešku oko 55 kg, koja živi u umerenom klimatskom području, radi 8 časova umereni fizički posao, obavlja sve kućne poslove, provodi van kuće 2 časa i pešači 5-10 km dnevno.
Energetske potrebe standardnog muškarca (preporuka FAOO/WHO.2002) su 3000 kcal’, a standardne žene 2200 kcal, odnosno 12552 kJ i 9204,8 kl.
Pošto energetski unos, pored specifičnosti pola, zavisi i od godina starosti i srednje godišnje temperature, to se i navedeni činioci moraju uzeti u obzir.
Sa povećanjem godina starosti energetski unos se smanjuje, pa se u periodu od 40 do 59 godina smanjuje za 5% za svaku dekadu (u odnosu na standard), a 10% za dekadu 60-69 godina.
Kalorijski unos za starije osobe
Preko 70 godina kalorijski unos treba smanjiti još za 10%.
Prema temperaturi klime takođe treba korigovati energetske potrebe predviđene za standardnog muškarca i standardnu ženu.
Zato se za svakih 10 C. sniženja temperature, energetska vrednost dnevnog obroka povećava za 5%, a za svako povećanje temperature od 10° C energetski unos se smanjuje za 50.
Pročitajte u nastavku
Šta su ugljeni hidrati i kako nam pomažu
