Mineralne materije i njihov značaj u ishrani

Mineralne materije i njihov značaj u ishrani

Mineralne materije u ishrani imaju gradivnu ulogu, jer ulaze u sastav tkiva i tkivnih tečnosti, a sem toga učestvuju u regulaciji osmotskog pritiska i mišićne, kao i nervne razdražljivosti.

Određeni vitalni procesi (disanje, koagulacija krvi) takođe se regulišu mineralnim materijama.

1. Kalcijum je osnovna supstancija koštanog tkiva. formiranje skeleta u dece direktno zavisi od kalcijuma unetog sa hranom.
   U zdravih osoba nivo kalcijuma u krvi je konstantan.
   Taj nivo kalcijuma pomaže fermentativnu aktivaciju, koagulaciju krvi, održava normalnu razdražljivost nervnog i mišićnog tkiva, te se javlja kao antagonist kalijumu.
   Resorpciju kalcijuma kroz zid tankog creva pomažu belančevine, limunska kiselina i masti u manjim količinama.
   Odnos kalcijuma i fosfora, prema novijim istraživanjima, nije više od takvog značaja za metabolizam kalcijuma.Nedostatak kalcijuma u unetoj hrani dovodi do poremećaja okoštavanja, najčešće u vidu rahitisa i osteomalacije, a zatim do povećane neuromuskularne razdražljivosti i do poremećaja koagulacije krvi.
   Kalcijuma ima najviše u mleku i mlečnim proizvodima, a zatim u leguminozama i drugom povrću.
   Dnevne potrebe su, prema preporuci FAO/WHO, 400-500 mg. za dečje i adolescentno doba 500-700 mg. a za žene u trudnoći i laktaciji 1.000-1.200 mg.
2. Fosfor, zajedno sa kalcijumom, gradi trikalcijumfosfat i ulazi u sastav kostiju i telesnih tečnosti. Takođe gradi fosfor-proteine i fosfor-lipide i učestvuje u metabolizmu belančevina. Nedostatak fosfora izaziva pojavu rahitisa.
   Fosfora ima najviše u žitaricama (crnom i polubelom hlebu) i leguminozama, a zatim u ribi, mesu i jajima.
   Dnevne potrebe su 880 mg.
3. Natrijum je ekstracelularni jon i učestvuje u regulisanju metabolizma i bilansa vode u organizmu. Ima značajnu ulogu u neuromuskularnoj razdražljivosti.
   Natrijum se unosi u organizam kao natrijumhlorid.
   Smanjena količina natrijuma u organizmu dovodi do vrlo teških poremećaja, a pre svega remeti se neuromuskularna razdražljivost, dolazi do bolova u mišićima, do pada krvnog pritiska i gastrointestinalnih poremećaja. Dnevne potrebe su 2 do 5 g kuhinjske soli.
4. Kalijum je intracelularni jon, te kao takav ima značajnu ulogu u neuromuskularnoj razdražljivosti i omogućava optimalno funkcionisanje srčanog mišića. Ima ga u biljnoj i životinjskoj hrani. Dnevna potreba je 1 do 2 g.
5. Magnezijum se unosi u organizam shodno unosu belančevina. Ima ga najviše u leguminozama i pirinču. Dnevna potreba je 200-300 mg.

Pročitajte više o vitaminima i njihovoj ulozi u zdravoj ishrani