Šta su belančevine u ishrani

Belančevine imaju prvenstveno gradivnu ulogu u organizmu, jer ulaze u sastav pre svega žive supstancije.
Služe za izgradnju ćelije, tkiva, a ulaze u sastav hemoglobina, fermenata, hormona, antitela i uopšte tečnosti organizma.
U uslovima gladovanja, kada nema dovoljno ugljenih hidrata i masti, mogu poslužiti kao izvor energije (1 g = 4 kcal = 16,7 k.
Pepsin, tripsin i himotripsin razlažu belančevine do peptida i aminokiselina, resorbuju se i dospevaju u jetru, pa se krvotokom raznose po celom organizmu.

Organizam sintetiše strogo specifične belančevine

Za građu pojedinih molekula neophodne su određene aminokiseline, koje se ne mogu sintetizovati u organizmu.
Esencijalnu, nezamenljivu ulogu ima prvih 8-10 od 28 aminokiselina.
Tako se i procenjuje biološka vrednost namirnica.
Belančevine životinjskog porekla sadrže više esencijalnih aminokiselina od belančevina biljnog porekla.
Punu biološku vrednost u tom pogledu imaju belančevine jajeta i mleka.

Zatim ih ima u mesu, iznutricama i ribi.
Sastav esencijalnih aminokiselina je neophodan za rast i razvoj dece i omladine.
Treba istaći i biološku vrednost pojedinih namirnica biljnog porekla, a posebno krompira, leguminoza, žitarica.

Dnevne potrebe organizma u belančevinama zavise pre svega od starosti i od veličine aktivne mišićne mase.
Udeo belančevina u strukturi dnevnog obroka treba da obezbedi 10-15% učešća, od čega bar jedna trećina treba da budu belančevine životinjskog porekla.

Dnevne potrebe se dalje kreću 1g/kg telesne težine za odrasle, 3,3 g/kg za decu od 1-3 godine, do 1,6 g/kg za omladinu od 13-15 godina.

Sportistima je neophodno 2 g/kg telesne težine.