Šta su masti i koja je njihova uloga u organizmu
Masti imaju „plastičnu“ ulogu u organizmu, posebno u sintezi fosfo-lipida i holesterola.
U energetskom pogledu to su visokokalorične materije (1 g = 9 keal = 37,7 kJ), nosioci vitamin A, D, E i K i nezasićenih viših masnih kiselina.
Trigliceridi se pod dejstvom fermenta lipaze razlažu na masnu kiselinu i glicerol, resorbuju se kroz zid tankog creva i ponovo pretvaraju u neutralne masti.
Masti se koriste kao energetski materijal samo kada u ishrani nema dovoljno ugljenih hidrata.
U slučaju pothranjenosti pak, vrlo su značajne rezerve masti, koje se mobilišu iz depoa.
Rezerve masti u organizmu značajne su i za proces termoregulacije, u uslovima veoma niskih temperatura.
U zimskom periodu su stoga potrebe u mastima veće nego u letnjem periodu.
Postoje biološke razlike u mastima životinjskog i biljnog porekla.
Masti životinjskog porekla su nosioci tzv. liposolubilnih vitamina, kao i nezasićenih masnih kiselina.
To su uglavnom estri palmitinske i stearinske kiseline i glicerola. U čvrstom su stanju, sem ulja. Klice kukuruza, žita, suncokreta i bundeve, kao i masline i kikiriki, služe kao izvor biljnih masti.
Svi izvori su važni i zbog bitnih, esencijalnih masnih kiselina. Masti treba da obezbede 20-30% strukture dnevnog obroka. Količina masti biljnog porekla treba da obezbedi bar jednu trećinu ukupnih potreba.
Pročitajte još
Potrebe organizma u energetskim, gradivnim i zaštitnim materijama
1 Komentar